Pitanje energetske stabilnosti i sigurnosti poslednjih godina postalo je jedno od najvažnijih svetskih i nacionalnih pitanja, tako da ono ima veliki značaj i za Republiku Srbiju. Mnoge zemlje su radi bržeg privrednog i ekonomskog razvoja zapostavile značaj očuvanja svoje životne sredine, ali je ohrabrujuće da se preduzimaju sve konkretnije mere usmerene protiv nemilosrdne eksploatacije naše planete kao i borbe protiv „ostavljanja traga“ u prirodi. Jedan od načina prevencije veće štete i početka kretanja ka održivom razvoju je uvođenje koncepta energetske efikasnosti i dobijanja energije iz obnovljivih izvora. Većem korišćenju sunčeve energije u većini razvijenih zemalja u svetu presudno doprinosi sama država u pogledu podrške, bolje informisanosti i drugih vidova afirmisanja korišćenja sunčeve energije.
Tehnički iskoristiv energetski potencijal svih vrsta obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje. Od toga oko 15% rezervi leži u iskorišćenju sunčevog zračenja.
Prosečno sunčevo zračenje u Srbiji je za oko 40% veće od evropskog proseka, ali i pored toga korišćenje sunčeve energije za proizvodnju toplotne i električne energije daleko zaostaje kada se vrše poređenja sa zemljama Evropske unije. Čak šta više, Srbija je primer zemlje koja je veoma malo uložila u upotrebu obnovljivih izvora energije mada, kao što je navedeno, raspolaže značajnim resursima. Porastom svesti o značaju ovog oblika održive energije, stvaraju se uslovi za razvoj i funkcionalnost održivog tržišta solarnih toplotnih i fotonaponskih sistema, što je od velikog značaja za ekonomiju i očuvanje prirodne sredine u Srbiji.
Solarna energija više nije „alternativna“ energija, kako se kod nas donedavno pogrešno smatralo. S obzirom na varijabilnu cenu klasičnih energenata (lož-ulje, gas, i električna energija), od kojih nafta i gas nisu obnovljivi i čije cene imaju tendenciju trajnog rasta korišćenje ovog najefikasnijeg obnovljivog izvora energije postaje apsolutni imperativ.
Ekonomski i ekološki razlozi dovode do ulaganja i pokreću investicije u projekte primene fotonaponskih i toplotnih sistema u novogradnji stambenih zgrada i poslovnih objekata. Da bi se njihova primena u građevinarstvu (za stambene zgrade i poslovne objekte) značajnije povećala potreban je podsticaj od strane države i finansijskih institucija (banaka, investicionih fondova i dr.). Država podstiče ambijent za ovakve investicije, ali i davanjem statusa povlašćenog proizvođača sa podsticajnim feed-in tarifama, poreskim i drugim olakšicama i sl. Komercijalne banke u Srbiji, po već ustaljenoj praksi iz razvijenih zemalja sveta, odobravaju povoljnije kredite za investicije u oblasti obnovljivih izvora energije nego što je to slučaj za konvencionalne tehnologije.
Sektor zgradarstva je jedan od najznačajnijih potrošača energije, a smatra se da se oko 50% ukupno proizvedene energije potroši u zgradama, prvenstveno na grejanje i hlađenje prostora. Pridržavajući se koncepta održivosti, u svetu se odnedavno realizuju objekti u kojima je način građenja zasnovan na ekološkim principima. Ovaj princip se koristi i kod planiranja i projektovanja novih stambenih zgrada i poslovnih objekata ali i kod rekonstrukcije.
Već su u svetu izgrađene mnoge stambene zgrade ili poslovni objekti koje same proizvode sebi potrebnu energiju. Njima tokom godine nije potreban nijedan drugi izvor energije. Da bi stvorili održive objekte, dugoročni cilj mora biti izgradnja zgrada kojima ne treba više energije no što same mogu da proizvedu. Zbog toga zgrade moraju da pređu iz potrošača u proizvođače energije.
Upotreba obnovljive energije ne bi trebalo da se smatra za zamenu konvencionalnih izvora energije, već za savremenu dopunu koja ima za cilj uštedu energije i smanjenje emisije ugljen dioksida u atmosferu. Međutim, još uvek je dosta umreženo mišljenje da se obnovljiva energija efikasno i ekonomično može koristiti samo kod novih građevinskih objekata. Ovakav stav se proteže i na solarnu arhitekturu, pošto se solarna toplotna i fotonaponska postrojenja mogu naročito dobro integrisati ako se planiraju zajedno sa objektom kao celinom rano u procesu projektovanja. Naravno, ostaju na raspolaganju i brojne mogućnosti za postizanje estetski dopadljivih i interesantnih rešenja i na ranije izgrađenim objektima. Poseban podsticaj za širu primenu solarne energije, kako kod novih tako i kod izgrađenih zgrada, predstavlja činjenica da je solarno grejanje među najjeftinijim vidovima grejanja kada se posmatraju obnovljivi izvori energije.
Naravno, postoje ograničenja i nedostaci koji sprečavaju još intenzivnije korišćenje sunčeve energije. Oni se pre svega ogledaju u činjenici da je sunčevo zračenje izuzetno promenljivog karaktera i po pravcu i po intenzitetu. Toplotni dobici su promenljivi tokom dana i oni zavise od visine sunca tokom dana, oblačnosti, padavina i sl., kao i tokom godine. U zimskom periodu, kada je najpotrebnije, sunčevo zračenje je najmanje.
Proces pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji zahteva usklađivanje energetske politike Srbije i utvrđivanje posebnih numerički iskazanih ciljeva za udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije. Prateći globalne trendove i imajući na umu značaj očuvanja životne sredine i ublažavanje efekata klimatskih promena Vlada Republike Srbije je donela odluku o podsticanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora tako što je uvela povlašćenu (feed-in) tarifu koja omogućava investitorima u ovakve sisteme da za relativno kratak period povrate investiciju i da ostvare značajnu dobit. Mere podsticaja pri otkupu solarne električne energije zavise od kapaciteta elektrane i lokacije tj. da li je izgrađena na zemljištu ili na objektu.
