Konstrukcije staklenih krovova su obično jedno od najinteresantnijih mesta za primenu fotonaponskih sistema. Oni pružaju difuziju svetla u zgradi, dok obezbeđuju nenametljivu površinu za instalaciju fotonaponskih modula u lameliranom staklu. Struktura koja spektakularno izgleda spolja, unutra proizvodi fascinantne svetlosne efekte i pruža stimulativni arhitektonski doživljaj svetlosti i senke.
Upotreba velikih staklenih površina i zid zavesa u arhitekturi dovela je do rastuće potrebe za pažljivo dizajniranim zasenčenjima. Fotonaponski moduli raznih oblika se mogu koristiti kao elementi zasene iznad prozora ili kao gornji deo zastakljene strukture. Fotonaponski sistem zasene može da bude mobilan, tako da se naginje prema suncu za maksimalno iskorišćavanje energije, dok u enterijeru stvara različit nivo zasene.
Solarni kolektori na stambenim zgradama i poslovnim objektima koriste se, uglavnom, za pripremu sanitarne ili tehnološke vode, za grejanje prostora ili za druge toplotne procese u kojima se radne temperature kreću do 100°C. Odabiranje vrste solarnih kolektora zavisi od mnogo faktora, kao što su lokacija gde se nalazi objekat zbog intenziteta sunčeve radijacije, doba dana kada se žele postići najveći efekti u zadovoljenju potreba za toplom vodom, estetske potrebe objekta na koji se postavljaju i dr.
U današnje vreme široko se primenjuju integralni prijemnici sunčeve energije koji su nastali iz težnje da se dobiju jednostavniji i jeftiniji solarni kolektori sa istim efektima kao i klasični tipovi kolektora. To je ostvareno integrisanjem funkcije prijemnika solarne energije i dela građevinskog objekta fasade ili krova, tako što se vrši direktno integrisanje kolektora u funkcionalnu celinu sa objektom. Efekti ovakve konstrukcije su obično dvostruki: poboljšava se termička karakteristika zida ili krova i obezbeđuje projektovana količina energije. U tom slučaju obično je cena izrade fasade ili krova niža, jer kolektor čini spoljnu oblogu objekta.
Energetski efekti solarnih sistema pri grejanju kuća ili stanova zavise od više faktora među kojima ispravno i optimalno projektovanje ima prvorazrednu ulogu. Termičke karakteristike grejanog objekta direktno utiču na veličinu toplotnih gubitaka, a time i na potrebe za toplotnom energijom. Veća je isplativost primene solarnih kolektora na novi objekat, odnosno zgradu nego na adaptiranu zgradu. Najefektniji sa ekonomskog stanovišta su solarni sistemi za grejanje sanitarne potrošne vode. Ogromna ušteda konvencionalne energije bi se ostvarila kada bi se na nove stambene zgrade ugrađivali solarni kolektori pomoću kojih bi se zagrevala sanitarna potrošna voda. U energetskom bilansu Srbije to bi predstavljalo znatno rasterećenje sistema. Posebno interesantnu grupu potrošača toplotne energije čine brojni industrijski, turistički, sportski, trgovinski, zdravstveni i drugi objekti. Ovi objekti za grejanje sanitarne ili tehnološke vode troše znatne količine drugih energenata pa se prirodno nameće potreba za korišćenjem solarnih kolektora za zagrevanje potrošne vode.
Integrisanje aktivnih solarnih postrojenja u stambene objekte predstavlja arhitektonski izazov, pošto se u velikoj meri razvoj solarnih sistema za dobijanje energije karakteriše željom za energetskom efikasnošću uz male troškove i uz zanemarivanje arhitektonskog aspekta. Treba napomenuti da se solarni sistemi, osim što predstavljaju ekonomičan izvor energije, mogu pogodno integrisati u stambenim zgradama kao višenamenski element, koji povećava arhitektonski kvalitet objekta.
Nove zgrade treba uvek da se projektuju i grade da budu energetski efikasne. Energija koja se troši na građenje i na korišćenje objekata treba da bude svedena na minimum. U slučaju kada je u pitanju nova gradnja ovo može da se postigne odgovarajućom orijentacijom, pasivnim korišćenjem solarne energije i izborom odgovarajućih materijala.
Veoma je važan arhitektonski izgled stambene zgrade ili drugog objekta na koji svakako utiču instalirani solarni toplotni i fotonaponski paneli. Nenametljivo i dobro ukomponovani solarni kolektori daju poseban estetski kvalitet stambenoj zgradi ili drugom objektu, posebno kada je reč o novogradnji. A kada je reč o obnovi, odnosno rekonstrukciji zgrada ili objekata, sasvim sigurno solarni kolektori bitno utiču na formiranje novog arhitektonskog odnosno estetskog izraza. U starim zgradama se potrošnja energije značajno može smanjiti izolovanjem omotača zgrade, korišćenjem prozora sa boljim U-vrednostima za toplotne performanse, zamenom sistema grejanja itd. Preostale energetske potrebe se mogu pokriti aktivnim sistemima koji koriste energiju iz obnovljivih izvora.
Sa aspekta zaštite životne sredine, prelazak na obnovljive izvore energije omogućiće smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i proizvodnje pepela, što je jedan od ključnih problema u Srbiji. Iako skuplja, ovako proizvedena energija je dugoročno gledano jednako isplativa kao energija iz fosilnih goriva jer ne nosi dodatne troškove koji nastaju zbog uticaja na zdravlje stanovnika, zemljište ili ekosistKako bi se postigla ekonomski isplativa, energetski efikasna i estetski izražajna primena solarnih fotonaponskih ili toplotnih sistema, pre nego što se pristupi njihovom projektovanju i realizaciji sistema, potrebno je prethodno izvršiti detaljnu tehno-ekonomsku analizu svih bitnih faktora koji su bili i predmet ove studije, kako ponaosob tako i u međusobnoj korelaciji. Važan aspekt za primenu solarne tehnologije je i stalno promovisanje korišćenja solarne energije, gde je uloga medija veoma značajna.
